Hej lepoto,
ti što si u dalekom lepom gradu. Ne mogu ti opisati koliku želju imam da te vidim. Da pogledam u tvoje duboko zeleno more čežnje, da osetim tvoj dah na vratu...ukus tvojih usana mednih. Gledam tvoje slike i želja raste. A greh je. I ne grize me savet. A trebalo bi. Želja je pak jača. Želja da se samo jedan tren nađeš u mom zagrljaju. Samo da je jedna noć uz vino, da pustimo reči da teku, da ispričam ti svoj život... da ispričam ti koliko čeznem za samo jednim pogledom tvojim. Za nepoznatim ukusom na usnama. Jednom sam srela jednu jako dobru dušu...jednog stranca, s kojim sam provela svega dva sata, a nakon razgovora s njim imala sam osećaj da ga znam ceo život. A kasnije su počele da mi se vrte reči o životu koje mi je uputio: "Ako nešto želiš, uradi to!"...a ja jedino što želim uraditi u ovom trenutku je videti tebe. Da zaustavim vreme, zamrznem daljine. Na jedan jedini tren. I biću srećna. Moja sudbina je poznata. Imam put kojim kročim, s kojega da li ne mogu ili ne umem da skrenem, ili to ne želim, ne znam, ali u toj mojoj sudbini želim na starom hrastu kraj puta da urežem miris tvoga bića.
Obuzeta sam tom čežnjom za tobom. Pogotovo kada se probudim u dubini noći s tobom u mojim snovima. I onda gasim plamen, tešeći se da si daleko. Lepoto moja, pronaćiću te bar jednom, nestaću u tvom pogledu i umiriti ovu vatru koja guta me...
Davne 1990-te na današnji dan, meleci su imali važan događaj. Sam melek Džibril bio je zadužen da svaki detalj bude na svom mestu. Sa svojih 600
krila, sačinjenih od čiste svetlosti, sleteo je na zemlju i nežno
obavio majušno telo tek rođenog dečaka. Mekim dodirom u njegovu dušu
uneo je toplinu koja će kasnije grejati tuđa srca. Na nebu su sjale
najlepše zvzede. Smešeći se, skupljale su svetlucavi prah i poslale tom
malenom biću na dar. Prah se stidljivo sakrio u dečakove čarobno zelene
oči. Čitav kosmos bio je u žurbi, da pokloni dečaku najvrednije darove.
Jedan topli sunčev osmeh na njegovim usnama...osmeh koji će da leči suze
u očima. Gram želje posađen je u miris njegove nežne kose. Maleno srce
ispunili su ljubavlju, nadom i snagom, da izdrži na putu ovog surovog
života. Svakom njegovom ćelijom bitiše dobrota, usađena u njegov vedri
duh. Džibril mu je poklonio kap svoje lepote da ljudi već na
spoljašnjosti vide veličinu njegovog srca i poklonio mu je kap snage, da
ga prati na putu punom trnja do njegove istinske sreće. Dečačić je
stasao u jednog divnog mladića...a negde na ovom golemom svetu postoji za njega skrojena
jednako vredna duša kao on, koja čeka da im se topline stope u plamen
neopisive sreće i ljubavi.
Davne 1990-te na današnji dan, na svet je došao maleni melek, a ja
mu od srca želim da što pre pronađe put ka onoj njegovoj sreći koja
ispunjava biće i zapisuje u istinskom osmehu skrivenom u njegovim
zelenim očima.
