[ Generalna
]
09 Maj, 2013 12:12
Nije te bilo dugo, bila sam izgubljena u vihoru tvog zaborava.
A nisam ni želela da kvarim tvoju sreću u tom dalekom magičnom gradu.
Znam da ti je život ispunjen ljubavlju. Onom čistom koja ti je oduvek pripadala.
I moj je život takav. Ali sebičnost me vuče k tebi.
Ti, Lepoto moja daleka. Negde u odajama mog srca postoji mesto za tebe. Samo za tebe, skriveno od drugih očiju. Moja si tajna čežnja.
Činjenica da si tamo negde srećan i mene čini srećnom. Ali želja da ugledam tvoje zelene oči bukti u meni. Kako da ugasim tu vatru? Kako kad niko ne vidi taj dim. Skrila sam ga od svih, a vatra se širi. Znam da je nekada možda postojala nada za nas. Znam da je u jednom periodu i tvoje srce tiho šaptalo moje ime, ali sam ja sve uprskala. Džabe krivim tebe i tvoje ćutanje. Ja sam pravi krivac. Ali možda je tako bolje. Jer sada imaš sreću. A onako bi samo imao čežnju za nečim dalekim. Javio si se... kada sam mislila da ti je život savršen bez mene, da sam zaboravljena zauvek. Javio si se. I opet vratio želju za tobom koju sam davno gurnula pod tepih. Doći ću jednom u taj lepi grad. Doći ću. Makar samo da koračam ulicama kojima su tvoje noge hodile. Makar samo toliko. Pa makar te ni ne videla, samo da sam ti bliže, bar na sekund. Možda i prođem kraj tebe. Možda te ugledam srećnog kraj nje i nacrtaš mi osmeh na lice svojom pojavom. Možda se srce smiri kad vidim da si u sigurnim rukama. Ne bih želela da budeš povređen. Ti to ne zaslužuješ. Samo da mi je da vidim tvoj osmeh... jednom...
A nisam ni želela da kvarim tvoju sreću u tom dalekom magičnom gradu.
Znam da ti je život ispunjen ljubavlju. Onom čistom koja ti je oduvek pripadala.
I moj je život takav. Ali sebičnost me vuče k tebi.
Ti, Lepoto moja daleka. Negde u odajama mog srca postoji mesto za tebe. Samo za tebe, skriveno od drugih očiju. Moja si tajna čežnja.
Činjenica da si tamo negde srećan i mene čini srećnom. Ali želja da ugledam tvoje zelene oči bukti u meni. Kako da ugasim tu vatru? Kako kad niko ne vidi taj dim. Skrila sam ga od svih, a vatra se širi. Znam da je nekada možda postojala nada za nas. Znam da je u jednom periodu i tvoje srce tiho šaptalo moje ime, ali sam ja sve uprskala. Džabe krivim tebe i tvoje ćutanje. Ja sam pravi krivac. Ali možda je tako bolje. Jer sada imaš sreću. A onako bi samo imao čežnju za nečim dalekim. Javio si se... kada sam mislila da ti je život savršen bez mene, da sam zaboravljena zauvek. Javio si se. I opet vratio želju za tobom koju sam davno gurnula pod tepih. Doći ću jednom u taj lepi grad. Doći ću. Makar samo da koračam ulicama kojima su tvoje noge hodile. Makar samo toliko. Pa makar te ni ne videla, samo da sam ti bliže, bar na sekund. Možda i prođem kraj tebe. Možda te ugledam srećnog kraj nje i nacrtaš mi osmeh na lice svojom pojavom. Možda se srce smiri kad vidim da si u sigurnim rukama. Ne bih želela da budeš povređen. Ti to ne zaslužuješ. Samo da mi je da vidim tvoj osmeh... jednom...
