Nikada nisam osetila toplinu tvog pogleda u mojim očima.
Samo sam tiho jednom čula tvoj glas.
I videla osmeh medni koji topi srce.
Neka neobjašnjiva hemija prostrujila mi je srcem.
Iako si ljut na mene, taj osećaj još uvek je u meni.
Ne želim više ništa, sanjala sam samo o jednom tvom zagrljaju.
Samo jednom mekom zagrljaju. Ali sve što sada želim je samo da slučajno prođem tvojom ulicom u tvom dalekom lepom gradu. Da sasvim slučajno sednem na klupu na kojoj ti često sediš, da popijem kafu u tvom omiljenom kafiću, sasvim slučajno. Da nenamerno prođeš kraj mene, iz daleka da vidim tvoje zelene oči i osmeh koji noćima sanjam. Samo u prolazu da nam se sretnu pogledi. Samo jedan tren. Možda me prepoznaš, možda ne... samo želim da mi srce zatreperi na tren kao onda kada sam shvatila da mi značiš mnogo više nego što sam mislila. I sve je bilo nemoguće jer si daleko...ili možda i nije, samo sam bila kukavica koja beži...
Da mi je samo slučajno da ugledam tvoja oka dva, da taj tren pretvorim u večnost u srcu mom. Znam pustila bih suzu tada od sreće i tuge...suzu čistu nevinu, za moje neodsanjane sne.
Samo da mi je slučajno da sretnem tvoja oka dva...