Možda nikada nećeš saznati šta mi srce krije. Znaš, volim ga, neopisivo. Toliko da bih život dala za njega. A ti? Ne znam šta si, ne znam ko si, ne znam odakle ovaj treptaj srca... Čuvam te kao tajnu, ne govorim. Imam samo belinu monitora i crnilo slova koje kuckaju moje male ručice. Ne znam šta sam ti ja. Nikada se nisi otvorio. I ne znam odakle tvoja ljubomora. Čemu ta ljutnja što sam s njim. Da li i ti ćutiš kao ja, ili samo radi tvoj ego. Besan si na mene, a ne znaš, možda nikada nećeš ni saznati, da udaljila sam se od tebe jer kvariš mi odnos sa njim. Uvlačiš mi se neprimetno u misli. A sve što želim je da ga usrećim. Ne mogu dok si oko mene. Evo priznajem ti. Zaljubila sam se. To je ono čega sam se bojala. Da li te volim? Ne znam...može li se voleti dvoje ljudi u isto vreme? Volim ga svom svojom dušom. I ne želim ikada da ga povredim. Ali ne shvatam šta je to u tebi što me drži vezanu za tebe. Nikada ti nisam osetila pogled, daleko si od mene... I zašto si se tako urezao u moju srž? I zašto se ti toliko ljutiš? Šta li kriješ u sebi? I zašto sam plakala kad si rekao da sam te razočarala? Zašto mi smeta što i ti sada imaš nju? Ne znam. Znam samo da te držim pod kožom i da ne prođe dan kada ne pomislim na tebe. Znam samo da imam preveliku želju samo jednom da te vidim.
Ne znaš šta krije moje srce, ljutiš se, i možda je tako bolje za oboje...
Možda nikada neću ugledati tvoje oči.
Ne znaš ti da sam se neželjeno zaljubila u tvoju daleku dušu...
A već imam biće koje volim i koje me voli...