Otvorio si kutiju koja se ne otvara. Otvorio si sva ona potisnuta osećanja. Sve ono što se guralo pod tepih. Jednom jedinom porukom. Nemir u duši ceo dan, vraćaju se uspomene. Uspomene iz mašte koje su bile toliko stvarne. Razgovori do kasno u noć. Treptaj duše, razigranost srca.
Jednoga dana posetiću Sarajevo. I ne znam da li bih volela da me zagrliš ili samo prođeš ako me sretneš, kako kažu Nina i Mirza u pesmi *Duše su se srele* ali nakon toga zaključaću Pandorinu kutiju, baciti je u Miljacku, a ključ u Dunav.
Mislim da ipak biram zagrljaj... Neko si ko je ostavio poseban trag na mom srcu i uvek ćeš imati svoje mesto u njemu. I verujem da ćemo se sresti u nekom narednom životu, u nekoj priči s okolnostima boljim po nas.
I nema sna za mene ove noći...samo da nije knedle u grlu i zacakljenih očiju.
***
"Sve je bilo poput sna: slatko, nestvarno i nažalost kratkog veka...
Tiho, u sebi, želela je da čuje reči: O s t a n i.
Ali nije to bila njihova sudbina, ne u ovom vremenu"
