Godine prolaze.
Ti i ja i dalje stranci.
Stranci koji kao da se poznaju čitav život.
Gajim neku neopisivu ljubav prema tebi, a još uvek ti nisam ugledala porgled. Još uvek nisam osetila miris tvoga zagrljaja.
Ali ne prestajem se nadati. Jednoga dana, siću ću sa busa, i zaustaviti vreme u tvom zagrljaju.
Nekako u tebi vidim neku dozu sigurnosti.
Znati da negde pod ovim nebom postoji neko ko je bezuslovno tu kraj tebe je divna stvar. I možda ne komuniciramo toliko često kao nekada davno, ali čuti se s tobom je velika  radost.
Možda ti na mene gledaš potpuno drugačije. Ali moram reći da ponekad ti menii daješ nagu za život u ovom surovom svetu.
Toliko doga imam da ti pričam. Dušu da ti otvorim.
Toliko sanjam o tome da sedimo na uzvisini posmatramo grad u noćnom sjaju...
Naslonjena na tvoje rame...pričajući bez reči...