Skrio si mi se u pogledu.
Tvoja daleka duša dotakla mi usne.
Onako neopipljivo, nežno.
Poljupcem srca, duše, na mekoj koži.
Prinče moje radosti,
Daleko mi sunce moje, na nebu mom.
Što ne čujem ti glasa,
Znaj, topim se u tvom zelenom moru od pogleda.
I davno sam se skrila na tvom jastuku.
U snovima sanjam sa tobom purpurne dane.
Lepoto moja, ti što si više od prijatelja
ipak mnogo manje od ljubavi....
Hej lepoto....
Sreća si mi, i kad mi je tuga na duši.
Pred očima mi tvoj osmeh...
Moj lek za dušu, i mada ne znaš.
Da, u tvom pogledu vidim spas,
iz tvog osmeha vadim osmeh svoj.
I znam da ljubiš nju, i daješ joj sve...
Ipak ti si, daleka moja lepoto,
biće koje u mom oku šara radosne boje...
